Одабране трагедије

АГАМЕМНОН 55:

Коловођа

већ ропским грлом судбу драгих плачу сви,

А победнике с ноћна боја зове глад на доручак што град га може да им да. Ту ноћиште се ником коцком не дели, но коцком пусте среће свако нађе стан, По освојеним домовима тројанским већ сви се шире, Не мучи их роса, мраз под :едрим небом. К'о господа отсада по целу ноћ без страже боравиће сан. А поштују ли чедно градске богове и заузетој земљи божје светиње, на победнике неће пасти освета. Од злата само да се војска сачува, од похлепе да отима што не треба: за повратак им добре среће треба још. А крене л :ојска кући с чистим рукама, са циља к циљу још ће приспети, не устане л иза сна покојника крв и нова каква зла јој не натовари.

Од мене жене такву, ето, чујеш реч, Да сретно буде, несреће да не видим! Та многог добра сад сам осетила сласт,.

К'о мудар човек збориш, госпо, паметно. А ја" ћу, кад сам чуо вести сигурне, захвалити се боговима молитвом,

Тај труд заслужила је милост њихова.

(Клитемнестра одлази у двор.)

Диве краљу и ти, ноћи мила, родитељко големих дивота! Густу мрежу ти си разапела,

ацила је на тројанске куле; нико, ни од људи ни од деце, не оте се моћној мрежи ропства; све је тешка сустигнула казна.

И ја, ево, штујем силног Дива. заштитника гостинскога права. На Париса лук он давно напе да не баца у облаке стреле ни улудо ни пре правог часа,