Одабране трагедије

ЕСХИЛ

ДРУГА ПОЈАВА. ПРВА СТАЈАЋА ПЕСМА. КОЛО.

Прва строфа

Да Диве гађа, сме се рећи. А свако ово разумеће: Како сеја, тако поже. Многи мисли; да бози не маре за људе, кад закон свети дрско руше. То не ради побожан човек. Јер Арес брзо тамо стиже где изнад мере живот брекне, где дрскост сувише порасте, кад кућа и сувише буја и раскош преко добра сипа. Толико нека кућа има да скромно дане своје траје ко здравим умом на свет гледа. Јер кад је неко сит богатства, па кида праве међе среће и руши силни олтар Правдин, спасења благом неће стећи

Прва антистрофа

Заведе њега јадна Мама кћи пуста мамилице страсти,

„Лека нема ту. Злочинство не гаси се,

но својим страшним жаром сија.

Он изађе ко буђав новац

што дирањем и преметањем

сјај губи, истрт сав поцрни;

и суди свет: он личи дечку

што вија птицу крилатицу

и град срамотом црном каља,

Молитву сваки бог му презре,

и ко се за њега постара,

и тога Правда с њиме ништи, И Александар тако прође.