Одабране трагедије

АГАМЕМНОН 59

Коловођа

Епод2

Гласи огња проносе се, добре вести градом лете. Ко зна јесу л истините, ил су само божја варка, Ко је дете, ко је луда,

те да плане с гласа тога, а сви гласи разбију л' се, бол обмане да га мучи2 Благодарит пре но знадеш личи само женској ћуди. Жеља жене — лака вера, брзим кроком она крочи, сјајна реч јој брзо тамни.

ТРЕЋИ ЧИН.

ПРВА ПОЈАВА.

КОЛО, ГЛАСНИК.

Ускоро ћемо знати јесу л' истину ти креси, страже, м-не ватри догласних догласиле нам ил је слатка светлост та к'о санак дошла и срце опчинила. Од луке, видим, гласник хита, с маслином на глави; путникова пратиоца два, и суви прах и блато, казаће нам већ; то није гласник нем, он дрвље не пали у горама, и димом огња не јавља, но поздравом потврдиће нам радосним, а мрзи ме да кажем речи противне, Да старом добру ново добро осване! Ко земљи нашој друго жели него то, тај према сетви своју жетву нека жње!

(Долази гласник Талтибије као без душе и сав прашњав, с леве стране. ,н хшта олтарима пада на колена и целива Шло.)

ТГласнек

Отаца мојих грудо, земљо аргивска, десетог лета, ево, стижем теби ја!