Одабране трагедије

60 . ЕСХИЛ

Ах, после слома многих снова овај сан овапућен је, Једва смедох слутити у Аргу своме да ћу драги наћи гроб. ад здраво, земљо, здраво сјају сунчани, и Диве вишњи, и ти, краљу питијски што с лука стрела више на нас не сипаш! На Скамандру ти доста беше погубан, сад опет, краљу Аполоне, спасилац и лекар буди! И чуваре богове на тргу здравим све и господара мог, телала драгог, Херма, дику телалску! и вас јунаке, пратиоце, — љубазно сад прим те војску што је копље не стиже. двори краљевски, о драги кровови, ви, свете клупе, и ви, бози пред сунцем, с тим ведрим оком, ако игда, краља свог са сјајем, после многих лета,примите. Та свима нама сину као спасилац, ко буктиња у ноћи, Агамемнон краљ. Топло га поздравите, јер он заслужи: мотиком Дива правдоносца Троју сву он: раскопа и места испретура сва. Олтари падоше, и божји кипови, и семе целе земље, — све то изгину. У такав јарам Троју краљу сатера и стиже јунак, прворођен Атрејић, у сјају среће: њега прва иде част. Ни Парис неће хвалит се ни цео град да вису дела своја окајали сва! Са грабежа и крађе беше окривљен, измаче му се лов, и кућу очинску и земљу сву он сруши, смрви у пропаст. Грех Пријамићи двоструко исплатише,

Колово а Па срећан буди, гласу војске аргивске. Гласник _ И јесам! Ако хоће бог, ја радо мрем. коловођа Искусио си муке чежње за кућом 2 Гласник __И зато од радости сузу проливам. Коловођа Ви знате, дакле, горке сласти суза тих, 1 ласник _ Шта хоћеш Казуј даље, не разумем те,