Одабране трагедије

АГАМЕМНОН 61

Коловођа Гласник

Коловођа Гласнић Коловођа

(Г ласниР,

На вашу чежњу и ми чежњом враћасмо. Ви чезнули за војском к'о ми за кућом2 Са болним срцем много уздисали вас. А. откуда вас таква туга морила7

Већ давно ћутање је болу моме лек. А откуд страх ти докле краљ далеко би7

Да с тобом говорим: и мени смрт је сласт.

Та свршило се добро, Али, свака ствар,

у низу година, и беду доноси,

не само срећу. А ко, осим богова,

свог века дане проводи без болова2

О нашим кад бих мукама говорио, —'

ту киша, тесна места, па ту одар тврд, —

за уздисање зар би дана имао

На копну још нас веће муке мориле,

До зида душманскога беше логор наш;

Са неба мраз, са земље влага ливадна

убијала нас, коса пуста, нечиста,

а одећа нам пуна беше гамади,

О зими да вам причам о птичјем душману —

са Иде како грозни доноси је снег,

о жези кад о подне море почива

и снива сан без таласа и ветрова, —

ал зашто да се јадам Оде мука сва.

И оде за мртве. Они леже сад

и не брину се хоће ли да васкрсну.

Ал зашто покојне да набрајамо сад,

а живе болови да муче поново7

Нек иду збогом беде све, заповедам!

А нама, војске аргивске остацимг,

добитак већи је од сваке трпије,

Па с правом зато хвалимо се: сунчев

зрак по мору и по земљи шири славе глас; „Град Троју узе бојна снага аргивска,

Есишл и Софокло [2