Одабране трагедије

"54

ЕСХИЛ

а многим домовима смрти премноге,

то бије двострук бач, Аресов љубимац, јад с копља два, јад с две уби е крваве; кад с таквим гласовима телал долази, он с правом тада пеан пева Срдама.

Мој глас је радост, ја спасење доносим. мој народ напаја се слашћу победе,

па како с радошћу да жалост помешам, да кажем буру ахејску и божји гнев; Да стара душманина, ватра и море, удружише се, вером заверише се,

и стану бити јадну војску аргивску.

У ноћи бурној страшна мора стиже нас. О лађу лађом тресну трачки ветрови,

и оне кљуном о кљун стале бити се; олуја, вихор, киша флоту растуре,

к о пастир лош кад мирне стадо расплаши. А кад се роди с ајна светлост сунчева, пред очима нам пуче море егејско,

по њему цвеће; мртав Хелен, разбит бродА нас и рањен брод понесу вали цео,

и неко отме нас и спасе, — неки бог, не човек, што се сретно маши кормила. На путу срећа верно нас је пратила; нит пукотину игде талас удари,

нит икад нас о кршну баци хридину. Иако се од ждрела морског спасисмо, сред бела дана сумњали смо у срећу.

У глави нам се нови јади мотали

због војске што се распрша и пострадаА ако од њих когод и сад живи још,

тај каже да смо згинули. Па шта2

А тако исто и ми за њих кажемо,

Да срећно буде! Менелај ће заистаочекуј то — још први да се поврати, Јер ако жива га и здрава сунчев зрак. ма где обасјава, а Див још не мисли

да владалачко истреби нам колено,

још има наде да ће кући приспети. Толико казах. Знате целу истину.

(Оде)