Одабране трагедије

АГАМЕМНОН

УВ АВАРИ ТА ПОЈАВА

ДРУГА СТАЈАЋА ПЕСМА. коло Прва строфа

Ко то Лелу тако назва,

њу — што диже копља, битке право јој је име дао.

Створ невидљив то му дахну, те он целу судоу виде,

и језик му право рече.

Она свима леле беше,

леле броду, војсци, граду. Раскошне душеке меке

она остави и оде

снажним дахом Зефгровим; «силан свет, са штитом ловци, крену тамним трагом лађе; на (Симеонт приспедоше,

к бујним лисвим обалама,

„да крваве битке бију.

Прва амтистрофа

Брак тај права беда беше. У град Илиј убаци је "срдња која мету знаде; бруку стола и огњишта. у дан позни она свети; сона казни коло, гозбу, ји сватовску песму ону што се деверима тада весело из грла вила. Ал им гркну тај сватовац, стари град Пријамов сада «сузе лије, боле вије: проклет Парис, брак му грозни! болан куне и нариче, и грађане драге плаче за крв јадну проливену.