Одабране трагедије

68

ЕСХИЛ

како да ти зборим, да те здравим, да не пређем како међу хвале, или у чему да те не умањим; Многи људи преко правде газе,

и негују само привид пусти;

(С несретником свако' плакат спреман, ал уједи љути јада тешког

у њихово срце не допиру!

из ока им радост се прелива,

на образу лажан осмех игра.

А ко добро позна стадо своје, оку тога не оте се ништа,

а где ласка срце тобож верно

ту је љубав пролазна и празна. Због Хелене кад ти војску диже, ти ми тада, нећу да прећутим,

не би онај који мудро води,

који крми крмилом разбора,

но си као људма на самрти

срце празним грејао надама

А сад кад се сретно дело сврши, клањам ти се верним срцем својим. А с временом питаћеш и чућеш од оних што код куће беху

ко је честит, ко ли прљав био.

Агамемнон _ Пре свега, с правом ја ћу поздравити

Арг и наше богове, јер они повратак и право даше што га отех Пријаму. У спору сами бози беху судије. Ту језик не решава. Камен по камен у жару пада крваву и Троји пад одређује; ка другој ступа судија са празном руком. То је јасна пресуда. По диму палој Троји траг се позна још, и ветри беде веју; пепео нестаје и гине сјај, и паре густ се диже ступ. За помоћ божју вечитом захвалношћу захвалимо се. Мреже гнева бескрајног разапесмо, и град у пепео преруши