Одабране трагедије

АГАМЕМНОН - 11

То све отрпех, бол ме данас остави,

и поздравићу мужа, стаду верна пса. Та он је коноп што на бури чува брод, и јаки ступ што силан кров подупире, јединац оцу, крај брод:ру ненадан, најлепши оку данак после вихора, путнику жедном извор воде хлађане,. А слатко је измаћи свакој невољи,

У Ј војно достојан је таквог поздрава. „Не, замерите! Многа. досад ја сам зла претрпела, а сада, драги друже мој,

са кола сиђи, али не стај на земљу том ногом својом што је Троју смрвила!

(Слушкињама што држе ћилиме)

Шта чекаш, послуго, зар нисам рекла вам

да покријете земљу ћилимовима7

Да одмах пут до врата буде пурпуран,

нек правда у двор ненадан повгде га!

А друго моја брига, несвладана сном,

уз божју помоћ, како треба, свршиће, „Агамемнсн О Ледин роде, двора мога чуварко“

твој говор мојој отсутности доличи.

Ти много отегну, Ал хвала пристаје

кад таква част из туђих уста долази.

Пре свега, немој ме к'о жену мазити,

и немој викати и немој преда мном

· ко човек варварин да падаш на земљу.

Не стери ћилима, не гради дрзак пут!

Та пошта само боговима припада.

К'о смртан човек не смем ја без бојазни

тим шареним да коракнем лепотама,

К'о човека, а не ко бога, поштуј ме!

И без тог пута, простирача шарених,

мој глас је славан. Немат срце охоло

највећи дар је божји. Оног слави ми

ко живот сврши верном срећом овенчан!

Ти знаш у овој шта се ради прилици,