Одбрана Косовога поља : 1915 г.

8

октобра, а I. бугарска армија је напала на део фронта преко Тимока и низ Нишаву на Тимочку војску и 11. Армију нашу. Јачина I. бугарске армије износила је око четири диивизије, а 11. више од 4, с погледом и на добровољачке и комитске организације. Дивизије су биле потпуне ратне јачине добро снабдевене у сваком погледу. Трупе Нове Области састојале су се из ових депова: Кривопаланачки одред од 11 батаљона пешадије и 14 топова; трупе Брегалничке дивизијске области од 18 батаљона пешадије и 30 топова, подељене на три одсека: Радовишки, Малешки, и Кочански; трупе Вардарске дивизијске области од једног кадровског пеш. пука са 4 батерије на Кривопаланачком и Осеговачком одсеку. Према створу земљишта, на коме су Трупе Нове Области биле расноређене дуж границе и према важности појединих праваца и које су имале да штите, ова су три правца била најважнија: 1) Крива Паланка —Куманово—Скопље —Косово Поље; 2) Кочане —Штип —Велес —Скопље и 3) Струмица Градско —Битољ. Трупе Нове Области ни по своме саставу, ни јачини, нити пак по спреми и предвођењу, усљед слабог старешинског кадра, нису могле дати упоран отпор непријатељскоме нападу надмоћнијим снагама на граничном фронту, него су убрзо растројене и у нереду одступиле са својих граничних положаја, што је омогућило непријатељу да прекине железничку везу Србије долином Вардара са савезницима код Солуна, преко кога је у то време само и могла бити упућена њихова помоћ Србији, јер је Русија била