Одговор на "приказ" г. Стојана М. Протића у "Делу" књ. 18. о моме делу "Финансије и установе обновљене Србије"

пало. Међу тим, највећи део оригинала налази се код мене, као моја својина, а један мањи део, у архивама појединих државних надлештава, општинсвих и духовних судова, појединих Паласка и приватних лица.

За увод, што г.г. референти веле, да треба да. отпадне, налазим, да је свакоме делу потребан увод, тим пре овоме делу, што се уводу, који неће изнети ни један и по штампани табак, износи поглавито стање пореза од доселења Срба у ове крајеве, до 1459. године, у колико сам могао да приберем и сложим из разних историских дела; за тим из Гласника Орп. Ученог Друштва, и Законика Душановог. Ово је врло потребно баш с тога, да се види, да су Турци, освајањем српских земаља, поред политичких, економских и административних установа, наследили а у неколико и усвојили све врсте пореза са својим _ уредбама, уносећи још само једну једину нову врсту, а то је порез у живој деци. МИ за то налазим, да је овај увод потребан да остане.

У извештају се износи, да би, на неким местима, моје упуштање у рефлексије требало да буде што мање. Овај је навод погрешан за то, што, износећи документа, износим и њихову везу и важност поје-

диних чинилаца. Међу тим, без пишчевих примедаба.

не може ни да буде, а и ове су у моме делу незнатне.

Што господа у извештају веле, да би у делу требало означити, где је до сад у чему било друкчијег тврђења у литератури о стварима, Фактима и догађајима, то је сасвим неумесно; јер ја, у понуђеном делу, износим само историску грађу и Факта, а после је на књижевницима, да своја дела исправБају и допуњују. Од-мене, пак, тражити да преврнем целу литературу, која се бави догађајима из најновије српске историје, да је корегишем и да те исправке штампам уз дело, налазим да би било и сувише излишно.

прете звијери. а тениске

Аутор аауранисривослитн

њи срања

љета:

| | |