Одговор на "приказ" г. Стојана М. Протића у "Делу" књ. 18. о моме делу "Финансије и установе обновљене Србије"

је: да, с погледом на стање државне касе, неће да се штампају прилози, нити му, пак, требају исти, као ни преписи, ни оригинални документи.

Кад на ову понуду, да се само текест штампа. без најнужнијих прилога. нисам хтео пристати, онда је г. министар попустио, да се један део прилога

__ може штампати; а доцније, - кад наступе боље фи-

нансиске прилике, да ПОНУА ЗИМ остатак од“ израђеног

_ дела, да се о државном трошку штампа. Но да би

ме г. министар ограничио, јер је и сам увидео да ми није стало толико до награде, колико да се цело дело штампа, и да се, на тај начин, тамо изнесене старине очувају од. сигурне пронасти, тражио је да се изјасним, колико: налазим да после текста треба. одштампати најпотребнијих прилога. Изјаву моју г.

министар унео је у своје решење и утврдио:

» Према изјави пишчевој текст ће изнети око 80 штампаних табака и прилози око !00“.

Овим је г. министар хтео да ме ограничи у томе да, и ако је овај једе део од целокупног дела, у величини од !80 табака, који се има сад да одштампа о државном трошку, награђен одсеком, а не од штампаног табака, не бих ја после узео и, на основу његовог решења, штампао о државном трошку цело дело у величини од +50 штампаних табака, те изложио државну касу једном знатном падатку. И остајући при горњој награди одсеком од 6000, додао је још -три хиљаде динара, за редакцију п коректуру, уносећи у решење: „да ми сена име укупне награде, како за публиковање текста и

прилога, тако и за Роа ннију и коректуру, изда“

9000 динара.

Да је све ово овако текло, хвала Богу, жив је господин Др. Миша 'В. Вујић, тадашњи министар Финансија, који је дело ово паградио, и који неће никад дозволити, да, ни г. Ст. Протић, нити ико други, на рачун његов износи оно, што не постоји у самој ствари. |

ма езађе ритам оста ни тунравциа аи