Одговор на "приказ" г. Стојана М. Протића у "Делу" књ. 18. о моме делу "Финансије и установе обновљене Србије"

„ Потписани се после приличнога премишљања, · решио да све то, у овом приказу, изнесе не само за. то, да обелодани једну врло ружну радњу, коју па књижевности треба гонити, него и зато, и по- главито зато, да спасе државну касу од једне очевидне — пљачке“. = = а

Ово нека оцене читаоци, који имају моју прву књигу у рукама; нека цене и оцене они, који познају мене а познају и г. Стојана М. Протића; нека пене и они, којима је, у равним приликама, плаћено по 80, 100 и 120 динара хонорара од штампаног табака, бев икаквих ограничења с техничке стране. Али кад је г. От. Протић могао, и са ове стране, да се послужи једном неистином, да насрне на мене, + да. насрне на част и име моје, онда нека ми је дозвољено да и ја пођем даље, те да читалац може јасно видети, од кога треба чувати државну касу, да ли од мене, или од г. Стојана М. Протића. -

Што се мене лично тиче, изнећу за сад овде још само један једини пример. |

Године 1890. и 1891, по наредби г. министра финансија , Пореска Управа имала је да сва своја _ пореска упутства, наређења и расписе сакупи и одштамша у једну књигу. У то време штампане су пи нове пореске књиге са нарочитим упутствима за раз- 5 = рез, наплату и предају пореза. Све ово скупа из- ИЕ нело је преко 50 штампаних табака, и пало је мени Ен у део да извршим. Кад је све било скупљено, сре- ЕН ђено и послато Државној Штампарији, позвао ме је тадашњи г. министар финансија, г. Др. Миша В. Вујић, и наредио ми да се у Пореској Управи напише == наредба, којом ми одређује хонорар за држање А коректуре, као што се то непрекидно, и пре и сад, 1 ради у свима одељењима и министарствима. На ово наређење, ја сам одговорио г. министру да не тражим никакву награду за тај рад, јер исти ћу посао, уз припомоћ једног од службеника Пореске Управе,

- радити за време канцелариских часова, а сматрам тај