Одговор на "приказ" г. Стојана М. Протића у "Делу" књ. 18. о моме делу "Финансије и установе обновљене Србије"

града поменутог дела долази у важније предмете, са којима треба да изађе пред „своје колеге у Министарском Савету“, за то „сматрао је за своју'дуж- | ност«“ да реферује Министарском Савету, па за тим да донесе своје решење, што је и учинио у среду 14. маја пр. године. Ово је на молбу моју, за конеста= товање истине у овој ствари, господин Вујић потврдио и писмом својим, које гласи: У

Београд 4. априла 1898. год. Поштовани Господине.

Како је за мојега министровања за ме вазда важило правило, да о свакој, ијоле важнијој, ствари из мога, ресора (који не спада у круг вршења обичних административних послова) известим како Његово Величанство Краља, тако и своје колеге у Министарском Савету, то сам наравно сматрао за своју дужност, да и по ствари издања и награде вашега дела: „Финансије и Установе обновљене Србије“ од стране Министарства Финансија, реферујем седници Министарског Савета под председништвом Његовог Величанства Краља, пре него је пене о томе на писмено ставим.

То вам је мој одговор на постављено мп питање у писму вашему од 3. овог месеца.

6 поштовањем. Ваш Др. Миг. В- Вујић _

Ово министрово реферовање Министарски Савет, чија је седница, поменутог дана по подне, држана у Краљевом Двору, а под председништвом Његовог“ Величанства Краља, примио је и једногласно одлучио, да се поменуто дело, по предлогу министровом, прими и штампа о државном трошку, и писцу изда онолико награде, колико је том приликом министар г. Вујић изнео, а то је 9.000 динара. Ову одлуку, као и многе друге, по стварима далеко важнијим,

ТЕ