Одломци из опширног дела "La Balkania e la Jugoslavia" : од Божидара Никашиновића : превод са италијанског. Св. 1

ПИ Срба. На застави те странке била је песма: „удри, удри ин дер штат,. славо-Србом штрик за врат“. Настало је ужасно прогонство Срба. Католички евештеници јавно су по црквама позивали хрвацки народ, да устану против Срба. Јавна штампа хрвацка позивала је Србе „накот влашки“ и „пасмина“. јавно и званично порицали су, дау хрвацкој постоји српски народ. Српске свештенике и учитеље гонили су везане жандармима. |

ја сам тада био ђак у Загребу и све сам очима гледао. Владу хрвацких банова Мажураниза и Рауха српски народ у Хрвацкој не може никада заборавити. Али то прогонство није било само својина душе њихове, него је потенцирано аустриском вољом.

Хрвацки шовинизам ударио је и на Словенце, Словеначки народ је мален, али поштен и жилав И у њему клерикализам тежи за супремацијом, али се он против њега енергично бори. Око двадесет година трајала је борба између Хрвата и Словенаца. Хрвати су и њима хтели да намету „југославију“ и да их асимилирају. Аустриском помоћи Хрвати су успели, да им отму јужне делове њихове отаџбине.

По Бечком програму Хрвати су морали ударити и на Далмацију. Негирали су постојање Талијана у Далмацији. То би се још дало и разумети, кад би се то посматрало са гледишта националне или племенске борбе. Хрвати би требали да буду део словенскога племена, а Талијани су грана романскога племена. Али Хрвати су најочајније негирали и постојање Срба у Далмацији. Међутим и талијанска историја признаје, да је у средњем веку Дубровник под Млечићима био Атина српске књижевности. Српскога песника Гундулића хоће да похрвате. У Дубровнику је хрвацки олош вршио погроме над онима, који се осећаху и исповедаху да су Срби. Тај исти г. Бианкини, талијански ренегат, познати хапсбурговац из царевинског већа у Бечу и најжешћи прогонитиљ Срба у Дубовнику, — био је у тој новој Држави — „југославији, а доцније, коригованој Држави Срба Хрвата и Словенаца“ џотпредседник провизорне владе. „Далмација је Хррвацка!“ Говорах Хрвати. Онај племении и питоми Фабријан, ' уредник српскога листа „Оибтоушк“ хрвацком енунцијом допао је тамнице, која му је убрзала смрт. Задарски „Српски Галас“ угушили су Хрвати. Али кад је Беч послао Њемца за гувернера Далмације, онда Хрвати нису били тако ратоборни. Хрвацка грандоманијатако је далеко ишла, да су