Одломци из опширног дела "La Balkania e la Jugoslavia" : од Божидара Никашиновића : превод са италијанског. Св. 1

Историја постања „Југославије“ Н њезиног имена.

Рат, којега је Аустрија водила са Пруском 1866. године и кбначан аустриски пораз на Кенигрецу, уздрмао је Аустрију из темеља. Последица томе поразу био јеи финанциски краху који је изазвао забуну у целом становништву. Аустрија, по природи свога терена, недовољно плодна, да исхрани своје становништво, — принуђена је била да тражи на другој страни помоћи за свој елементарни живот. У прошломе столећу васколика западна Европа била је у грозничавоме стању за — колоније. Финанциска похлепност 06вила је ту нечовечну страст у лажљив вео, коме су дали наслов „ширење културе“, што је у ствари значило: исисавање народа, који су мирним патријархалним животом живели и експлоатација њихових земаља — њиховог природног богатства. За та подузећа потребне су биле експедиције, чија је стварност, моћ и снага лежала у снази, величини и моћи — флоте.

Раслабљена Аустрија није ту снагу имала. Експедиција Фрање Јосифовог брата, Максимилијана, у Мексику, пропала је. Флота је уништена, а сам Максимилијан је погинуо. Аустрији није ништа друго остало, до ли да спас своме животу тражи негде на копну.

У оно доба живео је у Земуну, преко од Београда, неки барон Хирш, познат у оно време као један од највећих предузетиика за изграђивање жељезница, ради чега су га и назвали „Ејепђаћп-Кото“ (Краљ жељезница). . Он је преко способних књижевпика издао три брошуре, у којима је доказивао, да Аустрији једини спас лежи на Балљкану. Те су брошуре победиле у јавноме мњењу и Аустрија је била приморана, да ту теорију прихвати и да своју политику управи према Балкану.

Мора се признати, да се садржина тих брошура у погледу политике, није косила са политичким интересима балканских народа, на чије место, у првоме реду, долази српски народ. Те брошуре су провејавале духом, по коме се могло судити, да ће Аустрија својим економним продирањем на Балкан, помагати хришћанске народе на Балкану, где српски народ заузима прво.место, да се ослободе несношљивог, вековнога ропства.