Од живота до цивилизације

114 ОД ЖИВОТА ДО ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ

И ___________________________________-

га у својој класификацији изнад свих осталих живих бића: човек је највиши члан животињскога низа. Али он није само то. Он није само највиши степен лествица, већ на њега избија, прекипљује, пројектује се у спољашњи свет све што је дуж тих лествица испод њега остварено; и наставак тог дела његово је дело, његова је образованост. Зоолошко порекло човеково даје му тек изузетно место у природи, бескрајно га одваја од животињства, приписује му највише задатке, културне и моралне. Јер он има својом културом да оствари ону хармонију, оно јединство циља, онај идеал усавршавања које видимо у организовању живих бића ну еволуцији живога света, са свим њиховим особинама и без њихових мана.

Човек је нека врста средишта у природи, као што је одувек и осећао. Али не стога што би био одељен од осталих живих бића, већ, напротив, што је прикупио у себи све што је у њима и што је, у слици речено, добио мисију да на новоме пољу настави еволуцију живога света, да инаугурише нову фазу њену, да створи нови свет, којега величину и генијалност назиремо по ономе што су у току мало векова дале образованости људске које су се нанизале и одмењивале. Па кад и та геолошка периода мине, ако се кадгод појави нов на коме другоме животноме огранку, она ће човековој образованости, на основу фосила њене епохе, рушевина храмова, мостова, фабрика, водовода, остатака стубова, кипова, натписа... дати изузетно место међу свим оним што је живи свет остварио од палеозоика до те будуће садашњости.

•