Од живота до цивилизације

10 ОД ЖИВОТА ДО ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ

друго него хаос! А што тај склад бива поремећен сударима у васиони, вулканским ерупцијама, трешњама, поплавама и другим земаљским катастрофама, то само потврђује његову стварност.

Ако томе додамо шта све наша осетљивост црпе из природе, у којој налази и појам и узоре лепога, није ли тада заиста природа једно велико дело, једна недостижна хармонија2

Па ипак... сав тај склад, све то збивање, сва та лепота не траже своју промисао.

Механизам тог физичког света нам је схватљив и докучљив. Наука успешно размрсује његове конце. Све се у њему догађа по неумитним законима механичке узрочности; свака појава исходи од одређеног узрока и има исто тако одређене последице. Чим је физички свет био дат са својим особинама, сав његов доцнији развој, тј. све што се догодило у физичкоме свету и све што ће се догодити, до у најмањим ситницама, неизбежна је последица претходног стања, првобитне констелације из које се све развија по неумитним законима. То је учење механичкога детерминизма.

Али то још не значи да физички свет нема своју промисао. И у парној машини у раду, све се дешава на основу исте механичке узрочности, па је она ипак остварење једне замисли и сврхе. Једино можемо тврдити, да је хармонија неорганског света такве природе да би она била остварена и кад би особине физичкога света биле ма како