Од живота до цивилизације

ХАРМОНИЈА и ХАОС 11

друкчије. Јер из сукоба сила које слепо делују на сенову закона механичке узрочности, морају потећи нека више или мање уравнотежена стања и једнолика збивања, која нам дају слику хармоније. Да би се пак хаос могао трајно одржати, потребно је да у њему непрекидно узимају удела нови чиниоци, или да се они који га сачињавају свакога часа друкчије понашају. Хаос је дакле нешто сложеније од хармоније неорганскога света, па је стога само прелазно стање из поремећене равнотеже у нову равнотежу. Зато велимо да неоргански свет не тражи своју промисао.

Цео неоргански свет схватамо на основу механичке узрочности.

А на чему се оснива то учење» Оно је, уствари, само уопштавање стеченога искуства у материјалноме свету. Свако се може уверити на примерима које даје физички свет, да исти узроци имају у истим околностима исте последице, те да смо, на основу тога, кадри предвидети догађања из наше делатности. Испитујући разне сложеније појаве, које, чинило се у први мах, пркосе сваком правилу, пронашло се да се и оне своде на последице одређених узрока, и да се може владати њима или предвидети њихов ток. Огромно дело науке почива на размрсивању узрока појавама различнога реда. Нема сумње да свеопштост закона узрочности, на коме наука почива, није нешто што се може доказати. МИ никада то неће бити доказано; јер доклегод буде било и једне необјашњене појаве у постајању своме, доказ неће бити дат. |