Од живота до цивилизације

118 ОД ЖИВОТА ДО ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ

лази из руку спиритуалиста у руке атеиста а да то не остави трага у успону њену. Они који веле да телеолошка схватања у биологији поричу науку, чинећи је немогућном, замишљају да та схватања пркосе законима материјалнога света, те да је према томе узалудно да наука тражи последице тих закона у појавама живота. Али уствари није тако. Телеологија се може и друкчије замислити. Морамо се увек враћати истоме примеру: није ли парна машина чиста механика иако је телеолошког пореклаг Оно што је приступачно науци у појавама живота чисто је механичке природе, али је телеолошког порекла, што не значи ванприродног порекла, иако загонетног у истој мери као и наше психичке функције.

Видели смо да и најпотпунији материјализам не може искључити у пракси науке о животу финалистички начин мишљења и правац испитивања. Према томе, схватање изложено у овим страницама и стога не може бити штетно по истраживачки природњачки посао. Напротив, оно се слаже с оним што се са практичних разлога мора употребити као вођ у томе послу. Ако је свака телеологија у биолошким појавама само једна заблуда, она је са гледишта испитивачке праксе ипак корисна. Али обрнуто, ако она одговара истини, а ми је, уколико можемо, избегавамо у нашем докучивању биолошких појава, може се десити да нам то отежава рад и откривање нових чињеница које се не слажу са нашим припростим механичким детерминизмом. На пример, нема сумње да се физиолог