Од живота до цивилизације

46 од ЖИВОТА ДО ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ

_______________- __________________________

другога реда, треба потражити светлости онде одакле нам долази појам сврховитости. Сврховитост је појам дат нам нашом свешћу о пореклу нашег делања. Из сличности производа наше свесне делатности и живих творевина закључујемо да и ове морају бити вођене у своме остварењу неком замисли ка одређеном циљу. Треба се у томе питању увек враћати чињеници неоцењиве вредности. Сврховитост постоји у природи. Све ове многобројне творевине људске радиности, знамо поуздано, као психичку чињеницу, постале су из замисли, да би послужиле на оно нашта служе. Није дакле све на свету производ бесциљног и слепог механичког. детерминизма. Ако је онај водопад постао без икакве сврхе, знам поуздано да је онај точак што га вода окреће, постао управо у томе циљу. Површина Земље све се више прекрива творевинама смишљеним са одређеном намером. Може се рећи, понављамо, да су и све сврховите људске творевине, на концу конца, исто тако производи неодољивог одвијања механичког детирминизма као и све механичке појаве. Али није овде о томе реч. Није питање о пореклу наше замисли и воље, већ је питање о томе да ли и у остварењу живих бића постоји неки елеменат тога реда.

Пред неоспорном чињеницом да је сврховитост могућна и да постоји у природи, и да је њено порекло у човеку, т.ј. у једоме бар од живих бића, сама собом се намеће помисао, да може постојати нека веза између ње и сврховитог уређења живог организма. Кад живо биће може бити извор сврхо-