Од живота до цивилизације

МАТЕРИЈАЛИЗАМ ПРЕД ЧИЊЕНИЦОМ СвРХОВИТОСТИ 47

Витости, зар не би ова могла и у њему бити на делу» Другим речима, не може ли јој он бити и уток» За нашу људску сврховитост треба надовезати биолошку сврховитост, да бисмо ову могли признати, ослањајући се на чињенице позитивне и свакако везане за живот.

Нема сумње да тиме биолошку сврховитост не објашњавамо, јер се непознато не објашњава Бепознатим. Али је можемо признати, по једној блиској аналогији.

Биолози махом деле и сматрају савршено разнородним сазнање до којега долазимо проматрањем спољашњега света и оно до којега долазимо испитивањем чињеница наше свести. Сматрају обизно да су ове последње чињенице мање поуздане, па им чак поричу сваку вредност да би могле стати у ред са објективним чињеницама и удружити се С њима у објашњавању појава извеснога реда као што је, на пример, биолошка сврховитост.

Ми ћемо стати на гледиште да су чињенице свести позитивне као и чињенице спољашњега света. Може се чак тврдити да су појаве свести поузданије: „Јасно видим да ми ништа није лакше познавати од мога духа“, вели Декарт. Могло би се рећи да објективне чињенице боље пристају нашој науци о животу само стога што не продиремо у дубину њихову као у појаве свести. Лакше је објаснити физиолошки механизам плача мајке над мртвим дететом него механизам душевног процеса који се збива у тузи. Хоћемо ли зато порицати овај последњи» Неоспорно је да су субјек-