Од живота до цивилизације

48 од ЖИВОТА ДО ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ

тивне чињенице тог примера дубље, да су оне полазна тачка и узрок објективним појавама и да се ове не могу разумети без првих. Да ли смемо, дакле, одбацити у биолошком изучавању податке добивене унутрашњим проматрањем у покушајима изграђивања биолошке истине „Немогућно је, вели савремени биолог Грасе“, порицати у позитивној науци аутоопсервацију, унутрашње проматрање, свест, и на основу доказане стварности те посебне методе проматрања и спознавања може се рећи да не само што психологија постоји изван биологије, већ да јој је она претходила логично и да је један од услова да би биологија могла постојати.“ Уосталом, сврховитост нам се открива и као чињеница изван нас. И када не бисмо знали за њу из наше свести, ми бисмо дознали за њу из објекљивног посматрања. Тако бисмо опазили да делима инжењера претходе цртежи и планови, па бисмо закључили да су грађевине и машине остварење нечега што је претходно на други начин било остварено. И кад не бисмо знали шта је замисао и сврха, ми бисмо ипак у неким случајевима разликовали сврховите творевине од несврховитих: ове последње би нам се указивале као непосредно остварљиве, док прве би се остваривале уз два пута: план претходи њихову извођењу.

Најмање материјалисти имају права порипати употребљивост појава свести у испитивању би-

+ Ј. бтазвећ, Без Итибев де Ја Ћројорје, Рат, К. А!сав.