Од живота до цивилизације

50 ОД ЖИВОТА ДО ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ

„______________-_____________________--н____________________________

лозофских побуда одбија свако финалистичко схватање у биологији, он је са практичних разлога, у своме раду испитивача или експериментатора, ипак вођен финализмом. Без обзира на упорна настојања да се живот схвати у свим манифестацијама његовим чисто механистички, у пракси, на делу, наука о животу и даље се развијала у знаку целисходног уређења живих организама. И анатомија и физиологија у знаку су финализма. Немогућно је говорити језиком физиолога, на пример, без употребе финалистичког речника. Можемо ли друкчије говорити о радњи разних органа а да немамо пред очима њихове задатке и улоге» Нема ли срце задатак да протерује крв кроз крвне судове, а залисци његови немају ли механичке улоге којима служер Истина је, и у неорганскоме свету говори се о улогама његових делова: на пример, може бити говора о улози водене паре у атмосфери, о улози угљен-диоксида у растварању кречњака. Али у таквим случајевима улога значи што и утицај који нема никакве сврхе. Не можемо рећи да вода садржи угљен-диоксида да би могла растварати кречњак, јер не видимо да је та појава потребна, да је саставни део некога склада у неорганскоме свету. Али кад физиолог говори, на пример, о хемоглобину, о обојеној материји наше крви, он не може само констатовати да хемоглобин има особину да лабаво везује велике количине кисеоника, као што хемичар констатује ту појаву или појаву растварања кречњака под утицајем угљен-диоксида, већ приписује хемоглобину један задатак, неки сми-