Од живота до цивилизације

б УВОД

кушај нимало нов, нема сумње, а који смо извршили да бисмо својој истраживачкој делатности дали оквир у складу са тим схватањем.

Тачка око које се окреће цело наше умовање у томе питању ова је: Целисходност која нам се открива у биологији није нешто противно позитивној науци. Сврховитост постоји у материјалном свету: њени су производи, то несумњиво знамо, многе материјалне творевине људске радиности и технике, које се увек имају пред очима кад је говора о биолошкој сврховитости. Има дакле у свету творевина целисходних и сврховитих у ономе смислу у коме се тај појам намеће у биологији. Та финалност људска стварно је биолошке природе, јер јој је порекло у живоме бићу, у човеку, у вишим радњама његовог живчаног система. Ма колико била она релативна, њена важност није тим мања, јер је тај појам у биологији увек сматран у односу према људској сврховитости. Увек се питање постављало да ли су жива бића у грађи и радњама својим смишљена у ономе смислу у коме су сврховите наше машине. Сврховитост је дакле везана управо за онај предмет, живо биће, у коме нам се открива слична моћ на послу. Отуда нам се намеће мисао: ако живо биће може бити извор смишљенога делања, основаног на искуству и на постизању неке сврхе, зар не би нешто слично могло бити на делу и у њему самоме» Мисао потиче од органскога живота, то је наше материјалистичко схватање; не би ли она могла и у њему

бити на делуг