Од живота до цивилизације

СКУЧЕНИ ДОМАШАЈ БИОЛОШКЕ ХАРМОНИЈЕ 87

Све то не значи да организовање живога бића није водило рачуна о околноме живоме свету. Напротив, добар део његове организације подешен је према живој средини као и према неорганској, али не у смислу неке обостране хармоније, већ у сврси искоришћавања, борбе и одбране. За врсту је цео остали живи свет само један од спољашњих чинилаца, део средине, о којему организација живога бића мора водити рачуна као о ма којему фактору средине у којој живи, јер мора од њега да се брани и да га што више искоришћује. На томе се оснива живот: на одбрани и на искоришћавању. Али то је нешто друго него стремљење ка некој солидарности и хармоничној целини, као што је оно што нам се открива у организацији живога бића. Нема сумње да се и та организација може схватити међусобним искоришћавањем разних делова његових; али се то врши увек на начин подређен интересима заједнице. Истина је и то да ван те заједнице нема опстанка ни деловима, који радећи за заједницу раде у своју корист, али баш у тој мудрости лежи изузетна природа животнога склада коме бисмо узалуд тражили равна изван јединке и врсте.

Има још појава, на којима ћемо се задржати, које указују као да постоји и у оквиру целокупног живог света нека складна сарадња, потсећајући на оно што налазимо тако јако изражено у границама организма. Тако је, на пример, са кружењем материје у органскоме свету. Познато је у чему се састоји та врло значајна природна појава: