Од живота до цивилизације

СКУЧЕНИ ДОМАШАЈ БИОЛОШКЕ ХАРМОНИЈЕ 89

у биљкама, као и сва друга органска једињења, из минералних елемената, соли, воде и ваздуха. У животињскоме организму беланчевине се разоравају, | или боље рећи деградују се и упроштавају се у хемијскоме смислу, али то деградовање молекула не иде тако далеко као што бива са шећером и мастима, која се тела деградују до минералног ступња; животињски организам једним делом враћа беланчевине спољашњој средини у органскоме 06лику, иако врло упроштеноме. Та азотна тела животињскога истурања, биљка не може да употреби.

Према томе, коло није затворено. Али у коло улазе | микроорганизми који довршују деградовање започето у животињскоме организму, враћајући азотну органску материју минералноме свету. Тиме је коло затворено и за азотну материју. Тај посао микроорганизама врло је значајан, он се врши у више ступњева, разне врсте микроорганизама предају, тако рећи из руке у руку, деградоване молекуле који се на томе путу све више деградују. Микроорганизми скупљају оно што пада са трпезе животињске економије. Једни су одмах уз богатога домаћина, други се задовољавају остацима тог повлашћеног убокца, и то тако иде на неколико степена. То кружење материје даје слику значајнога склада. Без њега би живот био немогућан, наступило би нагомилавање и застој у виду органске материје, земља би се претворила у гробље и ђубриште. Али се то кружење материје може замислити врло лако као последица поменутог прилагођавања исхране разних живих бића на разнолику органску