Омер и Мерима : трагедија у пет чинова

0. Ш 0. Ш. 0. Ш.

о

ојЕЈо о Е

зФеВЕ

зЗЕ

19

Та не вија нас. · | (пун миља). Боже! Побро мој! Сву ноћ бих треб'о да ти испричам (О рајском овом дану

Рајском да. и мајци мојој. (брзо). Што ти рече, је лг О мени Мајци2 Ил о Мери миг

Говорићемо. Добро, чекам ја. Ал нека брига Амо полу ње! Шта полу самог! Амо мени сву!

Ат велика је тајна —

Реци је. (оклијевајући, пун збиље, тише).

Да мајци својој — '"нако — издаље Наговијестиш о Мери и мени.

је л' то та твоја тајна велика 7

Ал' опрезно да речеш.

| Добро, де.

Ал неспретно ми немој, неспретно, јер мајка би се одмах сјетила, Одакле иде твоја накана,

Већ из далека, као случајно, Уплети мудро то у разговор. Отвори моје срце пред мајком: Нек види да је сваки закутак У њему Мерин. Увавијести је: У српу ми је Мера царица,

А моја мајка онда твојој ће.

И тиме ћеш ме ослободити Најтежих мука што их ствара стид. (брзо). И све ће бити јасно мајци ти, Те не ће те на муке метати — 2%