Омер и Мерима : трагедија у пет чинова

Нека буду, да. Ал' само мудро, мудро, Хајрија, Разумијем те. (Наста акшам и недалеко заори звонки глас мујезинов) Збогом! (Опрости се и оде лијево) Пођи ми. (Испрати мало Хајрију, махне јој руком, па уђе и затвори врата.

У то се лијево појаве два момка, иду у разговору и зађу десно. Кад. се они појаве, заори, лијево иза позорнице, пјесма: „Не ашикуј, Мујо, не вежи севдаха. Од севдаха, Мујо, горег јада нема. На кар ће ти и комшија доћи, А за јаде нико и не знаде Осим Бога и срдашца твога“)

(Завјеса пада)