Омер и Мерима : трагедија у пет чинова

26

Хат. Па и тако. 3 Хај. То Ћу ти одмах рећи. (Размеће карте брзо, разгледа иху“ Наје, _

Хат. А како стоји код куће2

Хај (мијеша карте, разгледа). Добро.

И. Та код тебе је, женска главо, све добро.

Та ваљда ће нешто бити и што није добро. Реци нам и махну какву.

Хај. На моју душу, право говорим.

(Омер и Шериф извирују)

И. То се зна.

Хај. Истина. ја, видиш, не Њу као друге Циганке, хвалити и дизати до неба оно што наје вриједи >,

Хат. Иствна2!

Хај. Истина. ја се, вилиш, не кунем као што обично чине неке Циганке, јер би ти одмах рекла: „Ко би Циганки вјеровао!“ ја — и ако ми је образ црн — Циганка сам — душа ми је часта као у сваког честитог чељадета.

(Омер и Шериф, већ нестрпљиви, извирују)

И (узме Хајрију за руку). Хајде сада са мном.

И мени ћеш рећи. Али — истину!

Хај. Лајепа моја друго, ја увијек истину говорим. (Изађе десно. За њом се упути Хатуша, Илвија и Ђулсима, Чим је Хајрија пошла, Омер и Шериф одахну и изађу из врта)

ТРЕЋА ПОЈАВА.

Омер и Шериф. Што мислиш, зна ли или нагађа 2 Нагађала ил знала, исто је,

јер ништа дуго крити не можеш. —

За њима журим —

0. Пази сваку ријеч! ја Циганке, већ знаш т), не волим, Ал' ова, ето, није мрска ми. —

На ријеч, на крет, на сваки пази миг.

Еј