Омер и Мерима : трагедија у пет чинова

о

==

Хат.

Хат.

И. Хат. И.

Хат.

ПИ. Хат.

27

Не води бриге. (С улице, десно иза позорнице, чује се глас

Хатушин: Хвала Богу) (шапатом). Чуј! (Извири десно, узнемирено Са мајком и са сејом | Ко јег Ах!

Ев: иде с њима тета Имиша! У врт ћу брже! Ти за Циганком!

И ја ћу с тобом да ме не сретну. (Оде брзо лијевоза Омером. На вратима се десно појаве Имиша, Хатуша и Ђулсвма).

ЧЕТВРТА ПОЈАВА.

Имиша, Хатуша и Ђулсима.

Ко брза оно, сестрог Омер мој И пријатељ му Шериф. Пусти их. Ти стидљивци. Од своје тете зар Да бјежи Омер Не би бјежао, Ал: Циганка их она застидје, И побјегоше оба. Пусти их. Па да их сада зовнеш, више би Узбунили се. Пуст' их, нек иду. А ово данас нешто важно јест Кад и ти сестри већ се накани. Хеј, важно, сестро Важног! Преважно! - А иначе ме не би никада Походила 2 Згр одмах укор2 Не! Одложићу га, причекаћу те.