Омер и Мерима : трагедија у пет чинова

53

Хе, мора бита, мора! (Извири десно) Ко је тог

Гле, опет ево амо Циганке!

(С десна долази Хајрија)

Заборавила нешто2

Хај. Наравски. Однеси ово мајци. (Пружи Омеру новац) 0. · Не ћу ја,

Нек она сама прими. — Причекај.

(Засе) Та руке су јој пуне манђија! Па да ми сада руку ухвати!

Нек мајка прими! Мајка вјешта, зна. (Оде брзо у кућу)

ДЕСЕТА ПОЈАВА. Хајрија сама. Х ј. Та морала се досјетити та ': > Да права ја нијесам Циганка. па

Ал' нека, нека, ипак не зна мг.

И хтјела, мупра, да ме искуша. (Поносно се удари по грудима) |

Ал' ово ти је, знаш ли, Хајрија! —

На поласку ме мајка свјетова

Да паметно се владам, опрезно,

Јер мудра да је и досјетљива

Та Омерова мајка. Нека је. | (На вратима се појави Хатуша са Ђулсимом)

ЈЕДАНАЕСТА ПОЈАВА:

Хајрија и Хатуша с Ђулсимом. Хај (показује Хатуши махраму и новац). Ти ово мени даде» Хат. Тако је.

Хај. И то ми доста, Пето. Уба ти. и: (Размотава махраму) 5:

ОМЕР и МЕРИМА, 8