Омер и Мерима : трагедија у пет чинова

=)

оло млпомл омлом

сл

Ло мо

•

35

Уз непаметан онај разговор Би л могла ти да будеш паметна

Не збори тако, брате.

Морам!

(врло за ено) Што2!-

Што с мене тиче сердар Атлагић, И његова ме што се тиче кћиг

О, буди срећан. Буди, сејо, Ти. (увре се Омеру у очи).

Ал нико љепше кћери не има.

Најљепша да је, ал' је не знам ја.

Гле, не зна он! А зна је Босна сва. Шта Босна сваг И шта је Свијет сав, Кад ја је не знам Не ћу да је знам! (увавијесно. АЛ сеју, брате мили, послушај — А сеја твоја мисли као ти У сердара је кћи јединица, Љепота прва Босне поносне Зар не чу сад што тета казива 2 (отреса се, идући лијевој.

Бар ти ме, сејо, немој мучити, (устопице, уставља Омера).

То мука теби 2

Мука! Промисли.

(Уставља Омера, али се он истргне и иде лијево. На вратима се из куће појави Имиша с Хатушом. Кад спазе како се Омер истрже, за. стану на вратима, чудећи се).

ЧЕТРНАЕСТА ПОЈАВА. Ђулсима, Имиша и Хатуша.

Гле, како само бјежи преда ином | (Хатуши, п пријекорно) Размазила си тога стидљивца. +