Омер и Мерима : трагедија у пет чинова

36

Хат. Размазила га. Сви га волимо. А умиљат је, сестро. -

И. | Наравски, Од рода му. —

Хат – (више као себи). А ОНО истина —

И. Све жива, сестро, часта истина,

Хат. У Омера се загледала мог!

И. Па има ин у кога.

Хат. Боже мој!

И. Нек слава буде Богу. А ти чуј, И пази сада: Не понеси се,

Хат. То не ћу, сестро. Не ћу никада

И. Тај сердар ти је душа честита, Хатиџа стара — слушкиња му је Фатиму дивну одњеговала. Хатиџина је сестра код мене Е Већ дваест годин — знаш је каква је Па јуче је Хатиџа походи; Зажељела се није сестре, знам — Та и прије је негдје походи Већ дошла њојзи то да дојави, Јер теби самој правац, у очи Не приличи.

Хат, Не приличи то, знам.

И. У прошњу одмах, сестро!

Хат. Одмах зар

И: "Да штар о а 55 Маре

Хат | (размишља, као да се сјети). Сад истом бива јасно, МИ

И. А што ти бива јасног ЈЕ |

Хат. Пред тобом Та Циганка — |

И. А што је било с њом

Хат. По држању се види — |

И "Ама што

Хат. Да |р уходица — "а И. А не Цаганка !