Омер и Мерима : трагедија у пет чинова

52

Хат. Сем сердар ју је мор'о послати, И. И то би могло бити. “ Хат. | Могло би. Па, видуш само, новац враћа та, А Циганка га. права не враћа, Већ гко може још и — уквачи, И. Па послао је да се ргспита, И код куће ти све дз разгледа. Хат. Па видела је што је, како је, А стидјети се немам зашто ја. И. У Босни свој најљерша дјевојка, Најљепша ал и најбогатија, А господскога рода великог, — Чуј, сестро мила, чуј! У прошњу хајд! Ал' гдје је мили мојг Е Хат. Тај стидљивац! ја не знам шта ћу с њим. ле И. У прошњу хајд;! Хат. Не чини л' ти се можда премлад»г

- ; ме и И не чекај са, срећа ти је ту, [7 Не окрећи се од ње никада, Јер Ћудљива је та превртљивка. А стидљивац је, велиш, великиг2 Хат. За приповијест. И Но, за то не бој се, Јер сад ће тета испитивати, У душу му се младу увући, Успоставити-у њој зрео ред. (Оде лагано лијево).

ПЕТНАЕСТА ПОЈАВА. Хатуша и Ђулсима. Жат. Но, она може то већ друкчије