Омер и Мерима : трагедија у пет чинова

38

Заокупит' га, да јој каже све Што на срцу му лежи. Ђ. Може, да. Извири лијево, зачуђено) И од ње бјежи! Хат. Иди тамо ти. Са тетом буди. С њом се забављај

А ја ћу да га сама испитам.

(Омер долази с лијева, разјарен. Њулсима му закрчи пут, устављајући га. Кад види да се Омер не да зуставити, она га остави и оде лијево)

ШЕСНАЕСТА ПОЈАВА.

Хатуша и Омер. Хат. Расрдиће се тета.

0. Нека ће. Хат Ал жалиће што од ње бјежиш ти. 0. Па нека жали. Хат. . Али мислиће Да ед ње бјежнш, сине. Врати се. 0. Не могу, мајко, тамо бити. Хат. _ Што! Говори! О. Не знам. Хат. Како не знаш тог

Овамо, дакле. Мајци ХодИ ТИ, (доведе Омера под дрвој

Па откри што ти лежи на срцу: (Љупко, испитљиво)

јес: чуо што ти вели тетицаг

0. Не могу, мајко!

Хат. Не можеш» А штог

0. Не води ми Фатиме !

Хат. __ Зашто Ног Што ћутиш, сине

0. Не знам,

Хат. Не знаш тиг