Омер и Мерима : трагедија у пет чинова

39

Да ко то знао Хад, реци мајчици.

0. То истом (руком на срце) СВО рећи знало би. Хат. Па нек ми оно каже. Слушам. Хајд.

0. У српу ми је само Мерима.

Хат. Зар Мераг!

0. Да.

Хал. Разумијем те ја.

И Илвија ми данас казива. Разумијем ја све то, сине мој, И Мери чест. Да, Мери свака част, К'о честитој што мсми припада. И кућа ми се св ђа њезина, И Меру бих ти одмах просила, Да није ту Фатиме. — Мери част. Ал) ли сад збиљу на ум. Шали крај. 0. То није шала, мајко. Хат. А да што Де, шта би ти од Мере имаог 0. То срце зна. Е Хат. За срце лгко ти: Ишчезнуће из њега Мерима, Чим дивне Фате очи сагледаш.

0. Од Меринијех нема љепшијех. Хат. Од Мериме Фатима љепша је. 0. Да, можда теби, али мени ве. Хат. Та није мени него свакоме. 0. Па нек је љепша, није милеја Од Мере, мајко. Хат. Биће. 0. Е Не може.

Хат. О може, може и те како још; Љепота она омиљеће ти.

0. Ал: како, мајког

Хат. Не брини ми се. Та мајка твоја за то брине се,