Омер и Мерима : трагедија у пет чинова

48

А ти све, мајко, тако унагли. Хат. Ат прилику сам, кћери, добала, Па ко би сада јоп одлагаор. Ђ. _ Разумијем, ал пренагло је све, Та нијеси га ни приправљала та А младо, луд» не разумије. Хат (јетко, растресено). Да — требало би водати га још КОо невинашце оно за руку И мазити га! Ђ (врло брижно, заломи рукама). Да Бог да, да на добро изађе —

Ал' како видим —

Хат (љутито). | Е Видиш не знам шта. Шта видиш саде» |

Ђ. Привиђа ми се — | _-

Хат (брзо). Привиђања се прођи, молим те, Већ оштро око себе погледај. Ђ. Што користи што оштро гледам ја, Кад не ће опг — Па то ме, мајко, страх. Хат (срдито, узбуђено). Та не буди ми злослутница ти! Не мршти чела, не куп' обрва, И лијепе не ружи очи те, Већ око себе право гледај све И тако ће ти бити. Ђ. Баће, да Ал зашто ти је сломљен, скран савг Хат Не умије још зрело мислити Ал' он је моје чедо послушно. (Кго да се сјетила) Шта овдје тражим» Шта ће овдје садг Пред гласнике је, жељан, изаш'о И жељно свате сад ишчекује Да прими снајку, мајци одмјену,