Омер и Мерима : трагедија у пет чинова

50

Хат. Растужити се не ће, не бој се, Мајсторица је њој обикуша. А. Да, збиља: Илвија. Хат. И ова зна Да разговором, шалом, досјетком Сву душу да јој сасвим обузме. А. _ још може све на добро изаћи | Аминање да срећно докрајчи. Хат. И постигла сам жеље срца свог Па нека одмах горе зове Бог! Ђ. Да постигла — ал' дај га амо сад! Хат. Ту останите, по њега ћу ја, А дође л' прије, устав те га ту, Јер ту је сада мјесто његово. (Пође) А. Ев: иде Шериф. Б. Мајко, причекај. (Улази Шериф, сјетан)

СЕДМА ПОЈАВА. Пређашњи и Шериф. Хат. А гдје је Омерг Ш. Ено тамо сам. Хат. У вртуг Ш, Да. | Хат. А што ће тамо саде Пред сватове га ти што не посла Да дочека и прими дјевојку По обичају нашем старомег

Ш. Говорио сам, наговар'о га Да иде.

Хат. Паг

Ш. Он вели: не може.

Хат. А даљег |

Ш Ћути.

Хат. · Ништа не кажег