Омер и Мерима : трагедија у пет чинова

А, Са мајком си га и ти мазила, По вољи ви сте све му чиниле, Сад ово није било по вољи И надури се одмах.

Ђ. Видим сад. Ал' што сам против мајке могла јаг Па — старија је, онда — мајка је,

Па и мени је ред је слушати, (У дну се појави Хатуша с Омером и Селимом, Хатуша води Омера)

Ха! Ево их! И тетак Селим још.

ДЕВЕТА ПОЈАВА

Пређашњи и Хатуша с Омерем и Селимом.

Жат. Та што се шчињаш»г То је обичај. И ваља се да овдје будеш сад | За вјенчања, па слушај тамо све. Срамоту једну већ ми нанесе Што не дочека тамо дјевојке,

И не прими је као што је ред

И обичај. — Расрдило ме то.

Ал нека иде. Било — прошло сад. То треба вјешто забашурити,

За сватове толико не мгрим

Што опазише неки те неки Ал Али-бегу мило не би, знам.

ћ. Па — истом дјевојци.

Хат. р Да. То је јад. Ал' сад је ГОТОВО, (Алији и Ђулсими) Ви Идит И пазите. —- (Погледа према небу, заносној

још овај свети час, И славе моје нек одјекне глас! А. __ Наспори, Боже! Ђ. | Срећу свима нам! (Оде с Алијом)