Омер и Мерима : трагедија у пет чинова

58

» е =

»Е >шњ"ее

Ф

ЧЕТВРТА ПОЈАВА.

Пређашње и Алија.

(поздрављајући Фатиму и Илвију).

Све готово. (Фатима) Сад, мила, Омер твој, Ти његова. Па — срећно да Бог да! Најсрећнији ће сад најсрећнијој —

Жив и здрав био. Срећа уза те.

И уза те се осмјехивала На својту и на родбину ти сву! (Приђе долапу и извади из кутије махраму) (тихо, Илвији). ТИ вјешто само њу заговарај Док Омер дође. Знам, разумијем. (пружи махраму Алији). (прими махраму, размотава је, маше њоме и онда је смотава).

У светишту ми дома драгога Најљепше мјесто биће њезино, Најсрећнијег ти дана спомен ми.

Жив и здрав и ти био.

У здрављу.

Зар одмах одлазиш»

А. шта ћу ту 2 Та вама двјема није досадно.

Та није, није, али остани —

А забављати ја не умијем. Забављач иде, жури, сад ће на.

Па што да ја вам ту досађујем 2! „Вар ти да нама ту досађујеш Да није шала, зажалила бих. Весеље, шала има сада мах, Па њојзи се не отимајте. (Излази)

(за њим). 2 Не.