Омер и Мерима : трагедија у пет чинова

<е

1

И ти се ето мало разведри. А била сам се забривула —

Што 2 Та тужна ми се нешто учини, Ал' сад је све у реду. — Честитам!

И моја жеља к'о и свију нас. (Свирка, пјесма и поцикивање)

Веселе ти се, дуњо, чујеш ли 2 Весеље, свирку, пјесму, поцик тај Све донесе нам то, љепојко, ти. И овај дом нам данас усрећи. Највећу срећу, ипак, Омеру Ти сама собом дивна донесе, Па нека, нека, тако хоће Бог, Па слава му и хвала довијек. још који час, и ето жеље ти, јер вјенчања је свети готов чин. И Вјенчани ти Лист у руци је. још мало само стрпње, мало још Па онда — онда отвара се рај По рају срећу своју уживај. (разрадовано). У срцу ми је радост миље, све.

И сада пусти срцу на вољу, У своја права оно улази.

И морам. Врло раздрагало се. За драго мене даде бабо мој, И гко право не би роду ми. Ни Али-бег с почетка није му У души право одобравао, Ал пристао је.

· Прист'о, паметан:

Синовица нек пође за срцем,

И чикин ће је пратит' благослов, Нек чиста срећа свему роду сја (Алија долази)

5ђ%