Омер и Мерима : трагедија у пет чинова

св (1 ==

== П)

==

79

То не приличи. На улицу толико изаћи (изненађено погледа сад Емину, а сад Хајрију). Пред својом кубом да не приличи 2 Па преда те и сеју дошла сам. Ти видје ону жену садаг | Да, Па шта 2 Да — да: Па штаг (безбрижно, весело заокупи). Да, мајко, шта 2 Што жели она жена Причекај, И то ћеш знати. _ Можда, мајко, знам То Омерова мајкаг је лиг | Не. (пусти Емину, мазно, као да се љутнула). ја онда више за њу не питам.

·

(брзо, изненађено). За Омерову мајку 2

| (изненађено). Боже мој!

Не -— не. ја за ту жену не питам, А зашто 2 Зато. Како 2 Никако. Ма реци, кћери, да и мајка зна. (као олсјечено). Јер Омерова мајка једино За мене може распитивати. И ако није била она већ, За који дан је ту — и онда ће _— За дуго не ће бит — у прошњу ће. (све изненађеније). У прошњу 2