Омладина и њена књижевност (1848—1871)

ОМЛАДИНА И ЊЕНА КЊИЖЕВНОСТ 111

Али то ни мало не умањава несумњив значај ђачких дружина тога доба. Интелигенције, школованих људи тада је било врло мадо, и ЕњИжевност и политика оберучке је чекала младе снаге, које су гореле од нестрпљења да огледају своја крила, Исто онако као што су уредници врбовали сараднике по ђачким дружинама, исто су тако политичари трудили да ухвате што више веза са младим нараштајем који је још био на школским клупама. Не само да су о распусту ђаци били вредни и корисни агитатори за народпу ствар, него они су били ти који су, по свршеној школи, као лекари, адвокати, професори, дошли у сталан додир са народом и постали природне вође његове. Милетић и његова група, која је почетком шездесетих година, започела нову народну политику, знала је добро то да се на старије, васпитане у другим традицијама и скалупљене у својим интересима, нема шта рачунати, и да све наде треба положити на „Младо Србство“, које је имало храбрости да прекине са старим идејама и да се са свим 043 шевљењем младости заложи за остварање националних идеала.

На брзо школска омладина је осетила колике бе наде на њу полажу, и у српским ђачким круговима, још од 1362 године озбиљно се помишљало да се сложе све добре воље и љубав према народу код младога нараштаја, да се ђачке дружине прикупе у једну моралну целину и као организовано тело заједно пораде на заједничким циљевима. Пештанска Преоднима намеравала је 1864 да изведе тај посао, и у томе смислу чинила формалан предлог Зори. Србски Дневник, иза којег је стајало старије омладиноко поколење, охра-