Омладина и њена књижевност (1848—1871)

110 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

играле су знатну улогу у нашем књижевном п политичку развитку шездесетих година. Уредници Књижевних листова трудили су да буду што боље са Зором, Џреодницом, Слободом, Слогом и Побратимством, пи архиве тих дружина биле су поуздане резерве уредничке.

Ђачке дружине толике су својим радовима биле пуниле Даницу, Вилу, Матицу п Младу Србадију, да су се почели дизати гласови вротив те ђачке поплаве у књижевности. Један члан Уједињене Омладине С Пао, Јован Туроман, упутио је Једну озбиљну реч.') родољубима пи пријатељима књижевности, где је устао против „по. летараца« из ђачких дружина који , списатељствују“ без одмора и престанка. „То је појава, вели он, која не треба. да обрадује ни једног правог пријатеља напретка народног; ђака који је тек почео учити, можемо упоредити са дрвцетом што је тек засађено. Па као што је неприродно; да то дрвце п ПЛОд носи, исто су тако неприродни литерарнџ производи ђака каквога. Који ђак почне онда радити на пољу књижевности кад треба да учи, тај после кад дође време за рад, п кад треба народу да послужи, није кадар ништа ваљано урадити, јер ништа није ваљано научио.“ На жалост, стварност је врло брзо потврдила истинитост ови“ речи. Поколење од шездесетих година било је улетело у рад, пламтело, тутњало, док се брзо није сагорело, клонуло, оставив за собом много добрих намера, али мало позитивних резултата, таког“ гја му у комичној неприлици одтоворно: „До трве кише,“ Тај

одговор није задовољио нашег председника, и наскоро изађе наредба

да су нам одсад састанци у суботу после предавања у школи.“ Ради пмених Матице Ориске године 1901, стр. 146—147.

1) Застава, 1869, бр. 5