Омладина и њена књижевност (1848—1871)

114 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

дошло са свију страна, свима начинима, пуним колима и паробродима. Србија је била заступљена, лепим бројем, као што ву и сва српска места била послала свој подмладак. То је био велики народни сабор Срба из свију крајева, и старији, који су памтили 1848, гледали су поновљен призор Мајске Скугиптине у Сремским Карловцима. Један од старијих омладинаца, Змај Јован Јовановић, топло је поздравио те зидаре нове будућности српске, омладину, „перјаницу поноса нам“:

(Ох, како се то оживе

На топлоти од врлине, Ох како се туга стопи Кад је нада обасине! Како ли се дремеж руши, Кад затрепти ведра јава, Како ли се старост млади Кад је младост утешава. Ох како је лепо трпет' Кад будућност обећава!

За председника скушитине буде изабран д-р Бранко Стефановић, вредни председник Зоре, а за перовође Илија Вучетић и Владан Ђорђевић. Али главну реч водио је један србијански омладинац, Владимир Јовановић. На његов предлог одлучено је да усви млади Срби од свуда где их има саставе сједињењем својих умних сила савез српске омладине«. Али шта се има разумети под тим широким називом: „омладина“, и ко све припада омладиниг Један члан је држао да треба примати само млађи свет, јер је познато да је »у млађих људи крв јача и врелија, а у старијих спорија и ладнија“. Исто тако мисли онај члан који тврди: „у старца је све трулеж; свеза омладине са остарином била

пе

245

| .