Омладина и њена књижевност (1848—1871)

ОМЛАДИНА И ЊЕНА КЊИЖЕВНОСТ 118)

би на уштрб науке“. Други мисли да »у омладину · спада сваки ко оће да ради“. Али најзад преоблађује мишљење „брата Владимира“: да је данас цео српски народ млад, да је цео српски народ омладина, и да је омладина цео српски народ. Исто тако, сваки Србин је либералац, јер жели слободу и напредак и у промени има све да добије, и ни у коме случају не може битп консервативац, јер му никако не може бити у интересу да очува згаћиз дио, тако рђав по српски народ. Једном речју: усве је младо што је србско“. Теоретичар Омладине писао је у то време у Застави: „Име целокупне омладине српске означавало би дакле, као што ми схваћамо, саму народност српску, која је млада. Народност је вечна љубав за слободу, за право на напредак; она је живи протест противу

сваке штете и зла, сваке неправде што се народу“ ==.

чини; она је будни чувар и неумитни осветал сопствена имена и слободна живота — она узор човечанског усавршавања у своме роду и братске једнакости међу свима људима. И кад је у томе – народност и кад српство тако рећи настаје на: свет народа: онда и целина српске омладине може наћи своје границе тек у целини народа. српског“. Те идеје Владимира, Јовановића биле су примљене и скупштина усваја Формулу да тај савез орн“ ске омладине“ тежи уодгајењу свести о заједничкој _ славној прошлости, утврђењу братске заједнице, у љубави општега добра, развитку човечанских 7 " лина, осветлењу народњег образа, свему колики | напретку Срба, све на основу истине, а с ЕН · науке“ Вадатак је омладине „да усавршава саму · себе, да буди народни живот у свима гранама

"његовим, и да казује начине за побољшање ма-