Омладина и њена књижевност (1848—1871)

116 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

теријалног стања народног, те да тако надокна-

ђује радњу цркве, школе и учених друштва“... „Тај

задатак гледаће Омладина да постигне: проучава-

јући народ и ширећи науке и уметности у све ре-

дове народне“. Члан Омладине могао је бити „сваки ЈЕ који наврши осамнаесту годину“.

у Скушитина је трајала од 15 до 18 августа. Власт је била дала дозволу да се могу претресати само књижевна и просветна питања, схвативши Омладину као једно просветно друштво. Али, по-

, Литички карактер Омладине испољио се, неизбежно, од првога корака, и скуп ђачких и певачких дружина изишао је као један велики патриотски и либерални концил, који је цетињски архимандрит Нићифор Дучић „одушевљеним речима“ благословио као „узвишено предузеће омладине«.

Све што су неколико стотина младих националних романтичера могли осећати ту је нашло израза. Ту се дуго говори. поје духовним потребама, српског народа, о стању Српске књижевности, о ду ховном уједињењу српског народа, мислећи увек и_на По литичко јединство, и истицао се идеал потпунога преображаја народног у духу националне побио Било је поздрава, здравица, родољубивих песама, беседа, грљења и љубљења, свечаних братимљења. Српкиње Новосаткиње биле су послале венац са натписом на тракама: „као што“ је овај свезан, тако нек вас везује слоган љубав“. А Стеван Влад. Каћански довикује Омладини:

Сви ћемо с родом 3 Сви ћемо за род, · У 5 Нека не бесни душман тај Живело Српство! Живио народ И млади српски нараштај!