Омладина и њена књижевност (1848—1871)

118 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

се у Новом Саду снажно и активно Друштво за радиност, с циљем да буде „народна школа искуства«“. Оно је брзо имало до 200 чланова, и, обраћајући се на трговце п занатлије, приређујући цео низ јавних предавања, било је једно од најреалнијих и најозбиљнијих друштава омладинских. У току те плодне 1867 оснивају се омладинске групе: у Крагујевцу, Чачку, Карловцима, Винковцима, Вршцу, Араду, Букурешту. У Сарајеву се оснива, Друштво за купљење народних умотворина, које је средиште потајног омладинског покрета у Босни. У Рисну, у Боци Которској, оснивају српски родољуби: Друштво Истока, са задатком: „подпомагати народну књижевност п распростирати просвету у духу народном.“ Србадија у Бечеју, коју је одмах власт забранила, поставила је себи један необичан задатак: вежбање у оружју. У Одеси се оснива Славено- србско друштво, а чак у ЊуЈорку Састанак, који дословце усваја програм "Омладине. Али ако је 1867 била плодна у оснивању омладинских дружина, у њој се одмах опазила стара, стална, кобна болест свију покрета у српском народу: тренутно, разбуктало одушевљење п нагла клонулост, потпун недостатак истрајности у раду. Још исте године, Зора, која се највише слуша, јавно се жали како се одлуке новосадске скупштине мало извршују, и како је после онога поетскога заноса, по којем се могао очекивати најлепши успех, дошао застој, који може све да упропасти. Бечка омладинска дружина захтева да се не остаје само на лепим речима и голим обећањима, но да се озбиљно, предано и истрајно | триђе | ка делу. Чланови Омладине треба да вајемче. свО-