Омладина и њена књижевност (1848—1871)

ОМЛАДИНА И ЊЕНА КЊИЖЕВНОСТ 119

јом чашћу да ће испуњавати све своје дужности, и преко листова треба жигосати оне жалосне омладинце који нису испунили своју обавезу, која је за једног свевног члана Омладине оно што је заклетва за свештеника и војника. Нарочито, истицала је Зора, треба извести пуну и солидну организацију Омладине, што је не само први услов напретка но и опстанка целога покрета. Зато што ствари у Омладини нису ишле онако како су њени најбољи чланови желели, што се много што-шта, имало да преуреди и поправи, са нестрпљењем је очекивана друга омладинска скупштина.

Она је била заказана и одржана у Београду, и то је била прва и последња омладинска скупштина која се могла држати у Србији. Парадоксално је, али је тако, да то патриотско, свесрпско удружење није имало уточиште у српској кнежевини но у туђинској Угарској.

Београд је био изабран као место где ће се држати друга скупштина, још на првој скушштини у Новом Саду. У прво време, Омладина је прилично добро стајала ба званичном Србијом. Званичне Србске Новине биле су прештампале цео извештај са прве омладинске скупштине, 4, Кнез Михаило дао је 100. дуката на издавање „омладинских књига за народ“. Када је у јесен 1866 депутација Београдсвог Певачког Друштва дошла министру унутрашних дела да тражи дозволу за омладинску скуп штину, министар унутрашњих дела је дочекао врло пријатно и обећавао и оно што депутација није ни тражила. Нико није ни помишљао да ће једна српска, влада спречити рад једног српског родољубивог друштва, и зато се на дан 6 августа 1867 стекло __у Београду на 3000 Срба из свију крајева српских.